ку́сати
кусати
Лема
кусати
Извор
том 3, стр. 135, редослед 17
- 1.а.
јести (најчешће халапљиво) жлицом, кашиком.
— Фићо је, и поред ране, најбрже веслао својом кашиком по заједничкој здјели, из које смо кусали добро спремљену чорбу.
Кусао је ... рукама и пуном кутлачом.
- 1.б.
јести уопште.
— Ти си бар пашин хлебац кусао.
Ловац гледа иза жбуна како лисица почиње кусати.
- 2.
фиг. користити се чиме.
— Ту мржњу окупатор распламсава да би кусао плодове братоубилачке борбе.
Фразе
нека кусају што (како) су у дробили нека сносе последице свога рада или поступка; не зна онај који куса, али зна онај који дроби не зна онај који троши, али зна онај који плаћа.
Изворни текст (OCR)
ку́сати, ку̑са̄м несврш. 1. а. јести (најчешће халапљиво) жлицом, кашиком. — Фићо је, и поред ране, најбрже веслао својом кашиком по заједничкој здјели, из које смо кусали добро спремљену чорбу. Чол. Кусао је ... рукама и пуном кутлачом. Божић. б. јести уопште. — Ти си бар пашин хлебац кусао. Јакш. Ђ. Ловац гледа иза жбуна како лисица почиње кусати. Донч. 2. фиг. користити се чиме. — Ту мржњу окупатор распламсава да би кусао плодове братоубилачке борбе. Ољ.