ку̑с
кус
Лема
кус
Извор
том 3, стр. 134, редослед 24
- 1.
(лок. ку́су; мн. ку́сови) а одломљен, одсечен, одбијен део чега, одвојен комад.
— Дићи се морамо сви на ноrе ... да туђе руке не тргају кус по кус од домовине наше.
А кад ћеш платити онај дуг што је за њ кус земље заложен?
б. кусање, једење пуном кашиком.
— Ако се кусом не накуса, језиком се не нализа. Н. посл.
- 2.а.
залогај.
— Она се врзе уз свате као комшиница, а и да лизне штогод пирно, јер је облогузна за финим кусом.
То није кус за твој зуб.
- 2.б.
врста греде (кратке и дебеле): товарити кусе, извести из шуме кусе.
dialectal - 3.а.
осећање што га изазива јело у устима, окус, укус.
— Осећај куса производе материје које се у пљувачци растварају.
Кани прождријети то ... у медени кус.
- 3.б.
фиг. (у естетском смислу) осећање лепоте.
archaic— Особите струке просвјете јесу: ... естетичка просвјета гдје се много говори о кусу.
Стало јој је пјесми бећарцу једино до куса који он оставља.
Изворни текст (OCR)
ку̑с1 м (лок. ку́су; мн. ку́сови) 1. а. одломљен, одсечен, одбијен део чега, одвојен комад. — Дићи се морамо сви на ноrе ... да туђе руке не тргају кус по кус од домовине наше. Шен. А кад ћеш платити онај дуг што је за њ кус земље заложен? Новак. б. кусање, једење пуном кашиком. — Ако се кусом не накуса, језиком се не нализа. Н. посл. Вук. 2. а. залогај. — Она се врзе уз свате као комшиница, а и да лизне штогод пирно, јер је облогузна за финим кусом. Божић. То није кус за твој зуб. Михољ. б. покр. врста греде (кратке и дебеле): товарити кусе, извести из шуме кусе. 3. а. осећање што га изазива јело у устима, окус, укус. — Осећај куса производе материје које се у пљувачци растварају. Батут. Кани прождријети то ... у медени кус. Креш. б. фиг. заст. (у естетском смислу) осећање лепоте. — Особите струке просвјете јесу: ... естетичка просвјета гдје се много говори о кусу. Вук. Стало јој је пјесми бећарцу једино до куса који он оставља. Леск. М.