ку̑с
кус
Лема
кус
Извор
том 3, стр. 134, редослед 25
- 1.
(одр. ку̑сӣ) који је без репа, коме је реп обрезан или откинут.
— Пун озбиљности корача и куси гиг велики петао по омиљеном буњишту.
Ал заплака кусо јаrње: ... ја немам репа.
- 2.
који је недовољне величине, чему што недостаје, сувише кратак, ократак.
— Онда долазе на ред ... скршене дјечје пишталице у облику кусе фруле.
Весла и кормани једним веслом које је кусо и нагорело.
- 3.
(одр. у именичкој служби) враг.
— Је л она варошанка, беж од ње ка од кусога!
Фразе
има их као кусих паса има их врло много; куси и репати свакакав олош.
Изворни текст (OCR)
ку̑с, ку́са, ку́со (одр. ку̑сӣ) 1. који је без репа, коме је реп обрезан или откинут. — Пун озбиљности корача и куси гиг велики петао по омиљеном буњишту. Шапч. Ал заплака кусо јаrње: ... ја немам репа. Митр. 2. који је недовољне величине, чему што недостаје, сувише кратак, ократак. — Онда долазе на ред ... скршене дјечје пишталице у облику кусе фруле. Драж. Весла и кормани једним веслом које је кусо и нагорело. Андр. И. 3. (одр. у именичкој служби) враг. — Је л она варошанка, беж од ње ка од кусога! Рад. Д.