ку̑т

кут

Стална адреса

Лема

кут

Извор

том 3, стр. 136, редослед 13

1.а.
= угао а. геом. део равнине међу двема линијама које исходе из једне тачке: прави ~, шиљати, оштри ~, тупи ~, вршни ~, симетрала кута, теме кута.
1.б.
место где се састају две унутрашње стране неког предмета (најчешће двају зидова у каквој просторији).
— Између њих гори немирна свијећа, кутови пуни мрака.
Андр. И.
Метнуо је руке на леђа, ходао брзо по соби из кута у кут.
Крањч. Стј
2.а.
затворено, скровито, заклоњено место.
— Слепи мишеви ... излетали су из својих топлих кутова где су зиму преспавали.
Вес.
Нашао сам ... да су слатке и патње кад се у куту мирна дома дријемље.
Уј.
2.б.
већи или мањи део какве површине, краја, земље.
— Има изгледа да ће се гајеној биљци дивља паралела наћи кад буде сваки кут пространог света ... добро проучен.
Панч.
Само периферични делови данашње наше територије и северозападни кут наше земље нису били под византијским утицајем.

Изворни текст (OCR)

ку̑т, ку́та м 1. = угао а. геом. део равнине међу двема линијама које исходе из једне тачке: прави ~, шиљати, оштри ~, тупи ~, вршни ~, симетрала кута, теме кута. б. место где се састају две унутрашње стране неког предмета (најчешће двају зидова у каквој просторији). — Између њих гори немирна свијећа, кутови пуни мрака. Андр. И. Метнуо је руке на леђа, ходао брзо по соби из кута у кут. Крањч. Стј. 2. а. затворено, скровито, заклоњено место. — Слепи мишеви ... излетали су из својих топлих кутова где су зиму преспавали. Вес. Нашао сам ... да су слатке и патње кад се у куту мирна дома дријемље. Уј. б. већи или мањи део какве површине, краја, земље. — Има изгледа да ће се гајеној биљци дивља паралела наћи кад буде сваки кут пространог света ... добро проучен. Панч. Само периферични делови данашње наше територије и северозападни кут наше земље нису били под византијским утицајем.