ку̏цати
куцати
Лема
куцати
Извор
том 3, стр. 142, редослед 12
- 1.а.
лако ударати о што, удар(цима изазивати звук, штропот.
— Жуна кљуном куца о кору.
Опаса се великим црвеним појасом пустивши да га ресе куцају по боку.
Киша пљушти, куца у прозоре.
- 1.б.
ударати у врата, прозор и сл. најављујући долазак или дозивајући кога.
— Људи су куцали звекиром на моја врата.
- 2.а.
ударати, тући у ритмичким куцајима; пулсирати (о срцу).
— Тик, так, куцао је сат на зиду.
Под празном пашњачом куца невјера.
- 2.б.
(само
- 3.
) осећати шумове, болове у глави и ушима при појачаном струјању крви.
— Куца јој нешто у глави ... и боли је страшно.
Образи горе од алкохола], а сљепочице куцају.
- 3.
производити звук ударајући у какав музички инструменат
- 10.
Речник српскохрватскога књижевног језика
- 11.
свирати.
— Прекрстио ноге на седлу, куца у шаргију.
Играла сам ... и у деф куцала.
Бег Али-бег у тамбуру куца испред двора Ајке Атлагића.
- 4.
писати на писаћем строју ударајући у типке, дирке писаћег строја, писаће машине. —Узимам писаћу машину у крило па куцам. Дед. В.
- 5.
фиг. давати знак о свом приближавању, приближавати се, осећати се.
— Куца час великих дана.
Фразе
~ коме на врата 1) обраћати се коме с каквом молбом; 2) в. ~ на прозор. — На врата историје куцало је ново доба. Зог. Зла година куца на наша врата. Војн.; куцати на прозор давати знак о непосредном доласку чега, приближавати се; претити. — Смрт ми на прозоре куца. Тад.; куца ми срце за ким (чим) живо желим кога (што).
Пододреднице
Уз. повр. додиривати се, дотицати се својом чашом чаше другога (као знак добрих жеља, истих мисли и сл.). — На те ријечи скочише сви ... куцајући се врчевима. Шен. Сељаци су се смејали, куцали се о његову чашу. Петр. В. ку́цати се, ку̑ца̄м се несврш. букарити се, буцати се, терати се (о куји, кучки). Вук Рј
Изворни текст (OCR)
ку̏цати, -а̄м несврш. 1. а. лако ударати о што, удар(цима изазивати звук, штропот. — Жуна кљуном куца о кору. Гор. Опаса се великим црвеним појасом пустивши да га ресе куцају по боку. Ћор. Киша пљушти, куца у прозоре. Рист. б. ударати у врата, прозор и сл. најављујући долазак или дозивајући кога. — Људи су куцали звекиром на моја врата. Уј. 2. а. ударати, тући у ритмичким куцајима; пулсирати (о срцу). — Тик, так, куцао је сат на зиду. Поп. Ј. фиг. Под празном пашњачом куца невјера. Бег. б. (само 3. л.) осећати шумове, болове у глави и ушима при појачаном струјању крви. — Куца јој нешто у глави ... и боли је страшно. Рист. Образи горе од алкохола], а сљепочице куцају. Цар Е. 3. производити звук ударајући у какав музички инструменат, 10 Речник српскохрватскога књижевног језика, 11 свирати. — Прекрстио ноге на седлу, куца у шаргију. Андр. И. Играла сам ... и у деф куцала. Сиј. Бег Али-бег у тамбуру куца испред двора Ајке Атлагића. Митр. 4. писати на писаћем строју ударајући у типке, дирке писаћег строја, писаће машине. —Узимам писаћу машину у крило па куцам. Дед. В. 5. фиг. давати знак о свом приближавању, приближавати се, осећати се. — Куца час великих дана. Бој.