Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ку́чати

несврштом 3, стр. 143

ку́чати

кучати

Лема

кучати

Извор

том 3, стр. 143, редослед 8

  1. —

    куком привлачити; фиг. намеравати, смерати, стремити.

    archaic
    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ону срећу свако драговољно куча јер свијету добре носи гласе. Март. Да с тебе докучим куд сав мој живот куча!
    Марк. Ф.
Изворни текст (OCR)
ку́чати, ку̑ча̄м несврш. заст. куком привлачити; фиг. намеравати, смерати, стремити. — Ону срећу свако драговољно куча јер свијету добре носи гласе. Март. Да с тебе докучим куд сав мој живот куча! Марк. Ф.