ку̏че
куче
Лема
куче
Извор
том 3, стр. 143, редослед 9
- 1.
(супл. мн. ку̏чићи, зб. ку̏ча̄д) млади пас, пашче.
— Цвилио је као куче.
Господа воле кучиће.
- 2.
фиr. погрд. непоуздан човек, издајник.
— Нас је, Томо, куче преварило те поспасмо под јелом зеленом, па је нама савезао руке.
Само тог Јевту да ухватимо! ...
— Е, паз да нећете кучићи!
Фразе
нема ни кучета ни мачета нема никога за кога би се морао бринути; слепо
Изворни текст (OCR)
ку̏че, -ета с (супл. мн. ку̏чићи, зб. ку̏ча̄д) 1. млади пас, пашче. — Цвилио је као куче. Франг. Господа воле кучиће. Ћос. Д. 2. фиr. погрд. непоуздан човек, издајник. — Нас је, Томо, куче преварило те поспасмо под јелом зеленом, па је нама савезао руке. НП Вук. Само тог Јевту да ухватимо! ... — Е, паз да нећете кучићи! Ћос. Д.