Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ку̀чина

жтом 3, стр. 143

ку̀чина

кучина

Лема

кучина

Извор

том 3, стр. 143, редослед 16

  1. 1.

    (обично мн. ку̀чине, ку̏чӣна̄) грубо, сирово, необрађено влакно као остаци при преради конопље и лана.

    мн. — множина
    — Са брковима и косом као од жутих кучина.
    Матош
    Праскају звезде као да си упалио ... повесмо кучине.
    Ад.
  2. 2.

    оно што има сличности с влакнима кучине.

    с — средњи род
    — Мени се гади на својој глави носити косе и кучине богзна каквог мртваца.
    Петр. В.
    Игра се откидајући кучине бабљег љета што се заплете о дрвене ступове плота.
    Мих.

Фразе

заплео се као пиле у кучине заплео се тако да се не може ослободити, да се не може снаћи; трице и кучине безвредне, безначајне ствари.
Изворни текст (OCR)
ку̀чина ж (обично мн. ку̀чине, ку̏чӣна̄) 1. грубо, сирово, необрађено влакно као остаци при преради конопље и лана. — Са брковима и косом као од жутих кучина. Матош. Праскају звезде као да си упалио ... повесмо кучине. Ад. 2. оно што има сличности с влакнима кучине. — Мени се гади на својој глави носити косе и кучине богзна каквог мртваца. Петр. В. Игра се откидајући кучине бабљег љета што се заплете о дрвене ступове плота. Мих.