Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ку̏љав

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 120

ку̏љав

куљав

Лема

куљав

Извор

том 3, стр. 120, редослед 15

  1. 1.

    који има велику куљу, велик трбух, трбушаст.

    — Проматрајући његову малену појаву с ... куљавим трбухом ... осјетим одвратност.
    Кос.
    Зар ја да идем путем куд пролази проклети, куљави, паклени Џибо!
    Коч.
  2. 2.

    носећа, трудна (о жени).

    vulgar
    вулг. — вулгарно
    — Пропитају: Есам ли куљава и оћу ли моћи рађати?
    Јел.
    Била је куљава.
    Десн.
  3. 3.

    који куља, сукља.

    — Ено гори црвеним језицима ... јури с куљавим димовима.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
ку̏љав, -а, -о 1. који има велику куљу, велик трбух, трбушаст. — Проматрајући његову малену појаву с ... куљавим трбухом ... осјетим одвратност. Кос. Зар ја да идем путем куд пролази проклети, куљави, паклени Џибо! Коч. 2. вулг. носећа, трудна (о жени). — Пропитају: Есам ли куљава и оћу ли моћи рађати? Јел. Била је куљава. Десн. 3. који куља, сукља. — Ено гори црвеним језицима ... јури с куљавим димовима. Сим.