ку̀љати

куљати

Стална адреса

Лема

куљати

Извор

том 3, стр. 120, редослед 18

а.
бурно избијати, тећи, сукљати (о диму, пари, води и сл.)
сл. — слично
— С прозора, с балкона ... куљали су млазови густог дима.
Франг.
Из пекаре и ашчинице куљао је мирис печених сомуна, јагњећег и свињског печења.
Бар.
На жута уста куљају му ријечи. Поп.
в.
В.
в. — (после броја) век
б.
кретати се бурно, усковитлано.
— Од јутра куља снијег скривајући високе куле.
Каш.
Облаци што су о заходу сунца почели с југа куљати, затворили су небо.
Тур.
в.
стварати вреву, кретати се у гомилама, масама.
— Хрли и куља свијет са свију страна.
Коч.

Изворни текст (OCR)

ку̀љати, -а̄м несврш. а. бурно избијати, тећи, сукљати (о диму, пари, води и сл.). — С прозора, с балкона ... куљали су млазови густог дима. Франг. Из пекаре и ашчинице куљао је мирис печених сомуна, јагњећег и свињског печења. Бар. фиг. На жута уста куљају му ријечи. Поп. В. б. кретати се бурно, усковитлано. — Од јутра куља снијег скривајући високе куле. Каш. Облаци што су о заходу сунца почели с југа куљати, затворили су небо. Тур. в. стварати вреву, кретати се у гомилама, масама. — Хрли и куља свијет са свију страна. Коч.