ку̏љнути
куљнути
Лема
куљнути
Извор
том 3, стр. 120, редослед 21
- 1.
сврш. према куљати.
— Истрчала му мати из куће, а за њом куљнула радознала чељад.
Ватра у вихору куљну ... кроз димњак.
- 2.
потиснути наглим, кратким покретом, гурнути.
— Куљнуше их на црквена врата ... а за њима се разли бучно мноштво.
Изворни текст (OCR)
ку̏љнути, -не̄м сврш. 1. сврш. према куљати. — Истрчала му мати из куће, а за њом куљнула радознала чељад. Рад. Д. Ватра у вихору куљну ... кроз димњак. Богдан. 2. потиснути наглим, кратким покретом, гурнути. — Куљнуше их на црквена врата ... а за њима се разли бучно мноштво. Божић.