ку́њати

куњати

Лема

куњати

Извор

том 3, стр. 124, редослед 24

1.а.
налазити се у стању полусна.
— Рекао сам стражару, који је куњао ослоњен на једно дрво, да легне да спава.
Чол.
Куњала је шћућурена на било којем дивану и не свлачила се.
Шимун.
1.б.
осећати се слабим, нездравим.
— А она би слаба, болежљива ... куњала у свом наслоњачу.
Том.
Болесно куњам читаве ноћи.
Ћоп.
Калемио сам и његовао једну младицу ... а она ... све нешто куња и болује.
Сек.
2.
фиг. не испољавати активност, остајати без употребе, без примене, бити, налазити се у нераду.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Италијани куњају у бункерима и баракама иза жица.
Вуков.
Његов подрти стари бајс куња у куту.
Ков. А.

Изворни текст (OCR)

ку́њати, ку̑ња̄м несврш. 1. а. налазити се у стању полусна. — Рекао сам стражару, који је куњао ослоњен на једно дрво, да легне да спава. Чол. Куњала је шћућурена на било којем дивану и не свлачила се. Шимун. б. осећати се слабим, нездравим. — А она би слаба, болежљива ... куњала у свом наслоњачу. Том. Болесно куњам читаве ноћи. Ћоп. Калемио сам и његовао једну младицу ... а она ... све нешто куња и болује. Сек. 2. фиг. не испољавати активност, остајати без употребе, без примене, бити, налазити се у нераду. — Италијани куњају у бункерима и баракама иза жица. Вуков. Његов подрти стари бајс куња у куту. Ков. А.