ку̏ћа
кућа
Лема
кућа
Извор
том 3, стр. 138, редослед 12
- 1.
грађевински објект који има зидове и кров и служи обично за становање; зграда; просторије у којима се станује, живи, стан, пребивалиште.
— Док су мужеви водили послове ... жене су седеле код куће.
- 2.
фиг. оно што служи као стан, пребивалиште.
— Потопимо бисерје дубоко у море, у његову неспокојну кућу.
- 3.а.
обитељ, породица; сви који живе заједно у кућанству, укућани.
— Ова кућа ... није никада трпјела оскудица.
На својим саоницама ... Е̑скими вуку целу кућу.
Дјевојка је из добре куће.
- 3.б.
кућни послови, кућанство.
— Она је водила кућу као најбрижљивија домаћица.
- 4.а.
род, колено.
— То ти је кућа од Косова.
- 4.б.
владарска породица, династија: ~ Немањића.
- 5.а.
каква установа (културно-просветна, државна и сл.); зграда у којој се таква установа налази: казалишна, позоришна ~, градска, варошка ~, општинска ~, туристичка ~.
— Као сва Нушићева дела, и ово ће још дуго пунити кућу задовољном публиком. Пол. 1958.
- 5.б.
предузеће: издавачка ~, робна ~, трговачка ~.
- 6.
домовина, завичај.
— Својим јунаштвом ... стекао је велик углед и код куће и у иноземству.
- 7.
просторија у згради или одвојена мања зграда где је огњиште и где се кува, кухиња.
dialectal— У Мачви се и данас оно одељење где ватра гори зове »кућа«.
- 8.
рупа у земљи коју деца играјући се бране или гађају; игра око те рупе.
dialectal— Наиђе он Нурибег тако на децу кад се играју ораха, кућа или казана,, помеша се с њима и баца им грошеве.
божја (господња) црква; ~ од карата нешто несолидно, несигурно; куће не видео! нар. каже се при проклињању; кућити кућу радећи и штедећи саградити кућу и издржавати обитељ; кућо моја ! нар. каже се од драгости деци. — Хати! викну слабим гласом. — Шта је, кућо моја! Вес.; луда ~ 1) лудница; 2) хаотично стање, неред. — Сад није само tвропа, него цео свет права луда кућа.
Фразе
бити код куће у чему бити вешт чему, добро познавати нешто; бити свуда код своје куће свуда се добро сналазити, свугде се добро осећати; бити свуда добро примљен; црна ~ тамница; далеко му (лепа, црна) ~ не желим с њим имати посла, не марим за њ, не тиче ме се; читаву кућу на главу дићи разг. узбунити, узнемирити све укућане; до божје куће (терати кога) до крајњих граница; договор кућу гради договором се постиже напредак; доња, нижа ~, горња, виша~ пол. в. уз дом (изр.); гледати своју кућу радити свој посао; јавна ~ зграда у којој живе и примају посетиоце проститутке; као код своје куће (осећати се, кретати се) слободно, неусиљено (осећати се, кретати се);
Изворни текст (OCR)
ку̏ћа ж 1. грађевински објект који има зидове и кров и служи обично за становање; зграда; просторије у којима се станује, живи, стан, пребивалиште. — Док су мужеви водили послове ... жене су седеле код куће. Милис. 2. фиг. оно што служи као стан, пребивалиште. — Потопимо бисерје дубоко у море, у његову неспокојну кућу. Уј. 3. а. обитељ, породица; сви који живе заједно у кућанству, укућани. — Ова кућа ... није никада трпјела оскудица. Новак. На својим саоницама ... Е̑скими вуку целу кућу. Петр. М. Дјевојка је из добре куће. Сим. б. кућни послови, кућанство. — Она је водила кућу као најбрижљивија домаћица. Мар. 4. а. род, колено. — То ти је кућа од Косова. Уск. б. владарска породица, династија: ~ Немањића. 5. а. каква установа (културно-просветна, државна и сл.); зграда у којој се таква установа налази: казалишна, позоришна ~, градска, варошка ~, општинска ~, туристичка ~. — Као сва Нушићева дела, и ово ће још дуго пунити кућу задовољном публиком. Пол. 1958. б. предузеће: издавачка ~, робна ~, трговачка ~. 6. домовина, завичај. — Својим јунаштвом ... стекао је велик углед и код куће и у иноземству. Барац. 7. покр. просторија у згради или одвојена мања зграда где је огњиште и где се кува, кухиња. — У Мачви се и данас оно одељење где ватра гори зове »кућа«. Вес. 8. покр. рупа у земљи коју деца играјући се бране или гађају; игра око те рупе. — Наиђе он Нурибег тако на децу кад се играју ораха, кућа или казана,, помеша се с њима и баца им грошеве. Марк. М.