кљу̏кати
кљукати
Лема
кљукати
Извор
том 2, стр. 746, редослед 3
- 1.
силом трпати храну у кљун птице да се што пре угоји, да постане дебела, масна.
— Ћурке и пилиће ... кљукали су орасима.
Кљукам тукце.
- 2.а.
нуткати, натеравати кога да силом једе, пије чега много или против воље.
— Наш лекар ... ме је ... немилосрдно кљукао рибљим зејтином.
Добра Ада кљукала ме медењацима.
- 2.б.
фиг. натеривати кога да прекомерно што ради или усваја.
— Још у првом дјетињству кљукале су ме књигама које нисам могао разумети. Петр.
- 2.в.
Душе снаша биле су кљукане искључиво религијом. нт.
- 1.
Једем ваздух, кљукају ме обећањима. Панд.
- 3.
притискујући, гњечећи чинити да изиђе што из чега (сок из грожђа, мед из воска и сл.).
— Кљукале су, извлачиле и пропИрале веШ. ал.
Пододреднице
ести силом или много. — ел се преливало преко чинија, и ми смо се већ силом кљукали. Кик. Докле ћеш се кљукати? ... као да си из глади утекао! Моск
Изворни текст (OCR)
кљу̏кати, -а̄м несврш. 1. силом трпати храну у кљун птице да се што пре угоји, да постане дебела, масна. — Ћурке и пилиће ... кљукали су орасима. Глиш. Кљукам тукце. Бег. 2. а. нуткати, натеравати кога да силом једе, пије чега много или против воље. — Наш лекар ... ме је ... немилосрдно кљукао рибљим зејтином. Лаз. Л. Добра Ада кљукала ме медењацима. Божић. б. фиг. натеривати кога да прекомерно што ради или усваја. — Још у првом дјетињству кљукале су ме књигама које нисам могао разумети. Петр. В. Душе снаша биле су кљукане искључиво религијом. нт. 1. Једем ваздух, кљукају ме обећањима. Панд. 3. притискујући, гњечећи чинити да изиђе што из чега (сок из грожђа, мед из воска и сл.). — Кљукале су, извлачиле и пропИрале веШ. ал.