Одредница

кљу̏кнути

сврштом 2, стр. 746

кљу̏кнути

кљукнути

Лема

кљукнути

Извор

том 2, стр. 746, редослед 8

  1. 1.

    шикнути, нагло, снажно избити; исп. кључати (3)

    исп. — испореди
    — Неколико удараца камом сасу ми V лице. Крв је кљукнула. НИН 1959.
  2. 2.

    ударити, лупити.

    — Он му тупну шаку у слабине ... Као да га тупим рогом кљукну ... младић болно уздахне.
    Божић
Изворни текст (OCR)
кљу̏кнути, -не̄м сврш. 1. шикнути, нагло, снажно избити; исп. кључати (3). — Неколико удараца камом сасу ми V лице. Крв је кљукнула. НИН 1959. 2. ударити, лупити. — Он му тупну шаку у слабине ... Као да га тупим рогом кљукну ... младић болно уздахне. Божић.