кљу̑н
кљун
Лема
кљун
Извор
том 2, стр. 746, редослед 10
- 1.
(лок. кљу́ну; мн. кљу̏нови, ген. кљуно́ва̄ и кљу̏но̄ва̄) рожнати, истегнути, продужени крај горње и доње чељусти у птица и неких других животиња (кљунаша, корњаша).
— Силни сјевер цвилио је~ .. задијевајући се крилима и кљуном о градске прозоре.
Не помаљај оштрог кљуна из очију.
- 2.
предњи, издужени и према горе савијени део, врх опанка.
— На главама су имали широке шајкаче, а на ногама опанке с великим и заврнутим кљуновима. НИН 1959.
- 3.
истурени део у облику левка на врчу, чајнику, котлићу, кроз који се или преко кога се излива текућина, течност.
— Танак прамеп паре излазио је из змијастог кљуна котлића].
- 4.
предњи, обично уски део каква предмета, строја, машине и сл. који је својим обликом налик на птичји кљун.
— Цоље мрве камење жељезним кљуном машине.
Оштро кљуцање челичних кљунова мешало се ... са шумом вечери.
- 5.а.
пом. шиљаста подводна избочина бродског прамца који је служио за пробијање непријатељског брода.
history - 5.б.
предњи, истурени део прамца брода, лађе, аероплана.
— Барка је ... јурила преко таласића што су гргољећи ... ударали јој у кљун.
Витки торпиљери ... су оштрим кљуном цепали пенушаве таласиће.
У кљуну апарата авиона лежала су ... два члана посаде. Пол. 1958.
- 6.
део земљишта које се оштрим врхом пружса у неком правцу.
geography— Лијеп гај ... се на кљун свршава.
Један узан гребен води до ... растреситог кљуна.
Фразе
бацити, ставити нешто у ~ нар. појести, попити нешто; још си жут око кљуна, још ти се жути ~ млад си још и неискусан.
Изворни текст (OCR)
кљу̑н м (лок. кљу́ну; мн. кљу̏нови, ген. кљуно́ва̄ и кљу̏но̄ва̄) 1. рожнати, истегнути, продужени крај горње и доње чељусти у птица и неких других животиња (кљунаша, корњаша). — фиг. Силни сјевер цвилио је~ .. задијевајући се крилима и кљуном о градске прозоре. Ков. А. Не помаљај оштрог кљуна из очију. Сим. 2. предњи, издужени и према горе савијени део, врх опанка. — На главама су имали широке шајкаче, а на ногама опанке с великим и заврнутим кљуновима. НИН 1959. 3. истурени део у облику левка на врчу, чајнику, котлићу, кроз који се или преко кога се излива текућина, течност. — Танак прамеп паре излазио је из змијастог кљуна котлића]. Торб. 4. предњи, обично уски део каква предмета, строја, машине и сл. који је својим обликом налик на птичји кљун. — Цоље мрве камење жељезним кљуном машине. Уј. Оштро кљуцање челичних кљунова мешало се ... са шумом вечери. Поп. Ј. 5. пом. а. ист. шиљаста подводна избочина бродског прамца који је служио за пробијање непријатељског брода. б. предњи, истурени део прамца брода, лађе, аероплана. — Барка је ... јурила преко таласића што су гргољећи ... ударали јој у кљун. Новак. Витки торпиљери ... су оштрим кљуном цепали пенушаве таласиће. Јак. У кљуну апарата авиона лежала су ... два члана посаде. Пол. 1958. 6. геОгр. део земљишта које се оштрим врхом пружса у неком правцу. — Лијеп гај ... се на кљун свршава. Мул. Један узан гребен води до ... растреситог кљуна. Лаз. М.