Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кљу̀сић

мтом 2, стр. 747

кљу̀сић

кљусић

Стална адреса

Лема

кљусић

Извор

том 2, стр. 747, редослед 20

  1. —

    дем. од кљусе.

    дем. — деминутив, деминутивно
    — Кочијаш га довезе са убалеганим кљусићима. Ћос. Д. кљу̏ц (обично поновљено) узв. оном. а. глас који се чује при ударцу кљуном у што; узвик којим се опонаша такав глас. Рј. А. б. узвик којим се изриче како је ко секао што рђаво, невешто.
    Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
кљу̀сић м дем. од кљусе. — Кочијаш га довезе са убалеганим кљусићима. Ћос. Д. кљу̏ц (обично поновљено) узв. оном. а. глас који се чује при ударцу кљуном у што; узвик којим се опонаша такав глас. Рј. А. б. узвик којим се изриче како је ко секао што рђаво, невешто. Вук Рј.