кљу̏цнути
кљуцнути
Лема
кљуцнути
Извор
том 2, стр. 747, редослед 26
- —
према кљуцати
Фразе
бити, налазити се под кљVчем бити затворен, добро чуван; држати, имати кључеве од чега имати нешто у својој власти, управљати нечим; држати кога, што под кључем, метати, ставити, стављати кога, Што под ~ закључавати, крити, сакривати; кућа (зграда) на кључ архит. кућа са два крила која се састављају под правим кутом, углом. — Гдје је данас она на кључ зидана кућа под старим градом. Том.; летети V кључу (о птицама) летети у облику кључа. — Неке оријашке птице лете у кључу. Бен.; отворити нешто златниМ кључем докопати се нечега митом; предати коме кључеве од нечега ставити коме што на располагање; затворити се пред ким са се дам кључева не одавати никако и ничим своје мишљење. — Затвори се пред њима са седам кљӯчева равнодушности.
Пододреднице
сврш. према кљуцати се. кљу̑ч^, кљу́ча м 1. метално оруђе за затварање и отварање кључаонице, браве. — фиг. Та и мене нешто даље вуче, ево пружам свога раја кључе. Радич. 2. оруђе или направа за причвршћивање, стезање или одвртање вијака, завртања, за стављање у покрет каквог механизма и сл. — Клечим са машинским кључем у рукама и поправљам бицикл. Аз. Кад се притисне на кључ Морзеова апарата], струја тече. Физ. 4. 3. фиг. а. средство, начин за решавање, постизање или савладавање чега. — Блаrостање ... је кључ срећи свих људи на свијету. Цар Е. Недић је одговор на то питање и кључ те тајне однео са собом у гроб. Скерл. б. најважнија, одлучна, судбоносна чињеница. — Љубав је кључ целог људског живота. Шапч. в. договором утврђен систем обележавања слова, цифара и сл., на чему се оснива читање каквог шифрираног текста. — Христић ... је ... добавио ... кључ његових шифара. Јов. С. 4. муз. знак на почетку нотних црта или нотног текста који одређује висину нота: С - ~, Е - ~, виолински ~. 5. војн. место, положај важан у стратешком погледу. — Из тога града који се са сјевероисточне стране сматра кључем Босне разасла ... прогласе. Том. 6. спорт. врста захвата при рвању. — Кључ на врату: Подлактицу лијеве руке ставимо противнику на затиљак, а десну руку повучемо испод његове лијеве. Рв. 7. покр. рог, греда на кући. Вук Рј. 8. завој, кривина реке, окука, земљиште обухваћено том окуком. — На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улива, лежи Црна Бара. Вес. Да само одеш до њиве у Алијином кључу — заплакао би се. Ком. 9. а. кључна кост, кључњача. Рј. А. б. горњи зглавак на задњој нози коња или вола. — Тад коњ трбусим о тле ударио, а на задње кључе поклекнуо. НПХ. 10. а. гвоздена кука којом се чупа сено или слама са стога. — Мал га није пробо кључем чим се чупа слама. Срем. б. врста мреже. — Кључ је мала мрежица ... која се, кад уђу у њу рибе, једним ужетом ... затвори као врећа. Дед. Ј. в. дирка којом се затварају и отварају рупе на дувачким инструментима. Бак. Реч. 11. однос којим се одређује колико јединица чега иде на јединицу чега другога. — Одлучено је да се ова средства, по одређеном кључу, расподеле на републичке занатске коморе. Пол. 1958
Изворни текст (OCR)
кљу̏цнути, -не̄м сврш. према кљуцати.