кљу̀чати

кључати

Лема

кључати

Извор

том 2, стр. 749, редослед 4

1.
избацивати кључеве, врети, налазити се у узбурканом стању клокоћући, пенити се од испаравања које се ствара при јаком загрејавању текућине, течности или житке масе.
— Све кркља као кад пекмез кључа у казану.
Глиш.
У гаравом лонцу кључа ... вода и вари кукурузно брашно.
Кос.
2.
живо се кретати кипећи, бучећи, пенећи се (о води или било каквој текућини, течности).
— Вода је кључала око чамца.
Ћос. Б.
Та ти, ли си ... оно врело гдје рјечитости кључа ријека права.
Комб.
3.
снажно избијати (о текућини, течности), шикљати.
— Као луда стаде грлити бакину ногУ́, из које је кључала крв.
Гор.
На бистрим изворима што кључају из љутог камена, опраћу вид и руке.
Ђон.
Поезија наивитета ... кључала је из бездана попут врутка.
Марј. М.
4.
фиг. кретати се без реда, комешати се шумећи, врвети (о мноштву људи).
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Тамо се видјела пуна чаршија шарена, комеша се, кључа врева.
Сиј.
Мноштво ... је, притичући са свих страна ... већ неколико часова, кључајући стајало на мјесту.
Ћос. Д.
5.
развијати се, очитовати се, испољавати се брзо, нагло, снажно (о мислима, осећањима, догађајима); протицати врло живо, бити у јеку, бујати.
— Многе нејасне мисли и чудна чувства кључала су у њему.
Шимун.
Све бешње кључала је пушчана и митраљеска паљба.

Изворни текст (OCR)

кљу̀чати, -а̄м несврш. 1. избацивати кључеве, врети, налазити се у узбурканом стању клокоћући, пенити се од испаравања које се ствара при јаком загрејавању текућине, течности или житке масе. — Све кркља као кад пекмез кључа у казану. Глиш. У гаравом лонцу кључа ... вода и вари кукурузно брашно. Кос. 2. живо се кретати кипећи, бучећи, пенећи се (о води или било каквој текућини, течности). — Вода је кључала око чамца. Ћос. Б. фиг. Та ти, ли си ... оно врело гдје рјечитости кључа ријека права. Комб 3. снажно избијати (о текућини, течности), шикљати. — Као луда стаде грлити бакину ногУ́, из које је кључала крв. Гор. На бистрим изворима што кључају из љутог камена, опраћу вид и руке. Ђон. фиг. Поезија наивитета ... кључала је из бездана попут врутка. Марј. М. 4. фиг. кретати се без реда, комешати се шумећи, врвети (о мноштву људи). — Тамо се видјела пуна чаршија шарена, комеша се, кључа врева. Сиј. Мноштво ... је, притичући са свих страна ... већ неколико часова, кључајући стајало на мјесту. Ћос. Д. 5. развијати се, очитовати се, испољавати се брзо, нагло, снажно (о мислима, осећањима, догађајима); протицати врло живо, бити у јеку, бујати. — Многе нејасне мисли и чудна чувства кључала су у њему. Шимун. Све бешње кључала је пушчана и митраљеска паљба.