кљу̀чити

кључити

Лема

кључити

Варијанте

кљу̏чити

Извор

том 2, стр. 749, редослед 10

1.
дотакнути (се), дирнути.
dialectal
покр. — покрајински
— Од то доба није ме смела Митра кључити пред њим оцем].
Вес.
Читав час је још седео, а није кључио пером да што напише.
Дом.
2.
кљунути. Р̄-К Реч.

Изворни текст (OCR)

кљу̀чити и кљу̏чити, -ӣм сврш. 1. покр. дотакнути (се), дирнути. — Од то доба није ме смела Митра кључити пред њим оцем]. Вес. Читав час је још седео, а није кључио пером да што напише. Дом. 2. кљунути. Р̄-К Реч.