Одредница

кћи̑

жтом 3, стр. 104

кћи̑

кћи

Лема

кћи

Извор

том 3, стр. 104, редослед 18

  1. 1.

    (ак. кће̑р, вок. кће̏ри, лок кћѐри, инстр. кће̑рју и кће̏ри; ген. мн. кћѐрӣ) женско дете према својим родитељима.

    ак. — акузативвок. — вокативинстр. — инструменталген. — генитивмн. — множина
    — Он помисли како би било да својој најмлађој кћери купи такве исте ципеле].
    Макс.
  2. 2.

    (обично с присвојним придевом) женска особа у односу на средину, земљу, крај и сл. из којих потиче.

    с — средњи родсл. — слично
    — Знала је та ... шљиварска кћи очарати коло.
    Шен.
    Она би могла бити без љубави према човеку ... као многе бретонске кћери.
    Дов.
  3. 3.

    (само у вокативу) у обраћању старије особе млађој жени или девојци.

    — Оба вас ока боле?
    — Десно трепери ...
    — Боље, кћери, лечи док је време.
    Рист.
  4. 4.

    фиг. плод, производ.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сјено ... блиједа кћери загонетке.
    Матош
    Њу, поносну кћер моје муке ... у блатне да бацим вам руке.
    Наз.

Фразе

Евина
Моск.
Изворни текст (OCR)
кћи̑, кће̏ри ж (ак. кће̑р, вок. кће̏ри, лок. кћѐри, инстр. кће̑рју и кће̏ри; ген. мн. кћѐрӣ) 1. женско дете према својим родитељима. — Он помисли како би било да својој најмлађој кћери купи такве исте ципеле]. Макс. 2. (обично с присвојним придевом) женска особа у односу на средину, земљу, крај и сл. из којих потиче. — Знала је та ... шљиварска кћи очарати коло. Шен. Она би могла бити без љубави према човеку ... као многе бретонске кћери. Дов. 3. (само у вокативу) у обраћању старије особе млађој жени или девојци. — Оба вас ока боле? — Десно трепери ... — Боље, кћери, лечи док је време. Рист. 4. фиг. плод, производ. — Сјено ... блиједа кћери загонетке. Матош. Њу, поносну кћер моје муке ... у блатне да бацим вам руке. Наз.