Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ла̏баво̄ст

жтом 3, стр. 146

ла̏баво̄ст

лабавост

Лема

лабавост

Извор

том 3, стр. 146, редослед 6

  1. —

    особина и стање онога што је лабаво.

    — Никад у друштву духовите жене човек не пада у духовну леност ни телесну лабавост. Дуч. Осјетио сам зебњу у срцу кад сам ... предочио необичну мјесечеву лабавост.
    Шов.
Изворни текст (OCR)
ла̏баво̄ст, -ости ж особина и стање онога што је лабаво. — Никад у друштву духовите жене човек не пада у духовну леност ни телесну лабавост. Дуч. Осјетио сам зебњу у срцу кад сам ... предочио необичну мјесечеву лабавост. Шов.