Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ла̀гати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 149

ла̀гати

лагати

Стална адреса

Лема

лагати

Извор

том 3, стр. 149, редослед 13

  1. 1.а.

    (имп. ла̀жи) несврш свесно, намерно говорити оно што није истина.

    имп. — императив
    — Благо оном што умије да лаже.
    Уј.
  2. 1.б.

    (коrа) обмањивати, намерно нетачно обавештавати.

    — Шта да радим, што да те лажем?
    Лаз. Л.
  3. 2.

    (на кога) неправично оптуживати, бедити, клеветати (кога).

    — Да не лажу један на другога.
    Вук

Пододреднице

~ се

уз. повр. према лагати (1б). — Онда не вреди да се лажемо. Вас

уз. повр. према лагати (1б).
Изворни текст (OCR)
ла̀гати, ла̏же̄м (имп. ла̀жи) несврш. 1. а. свесно, намерно говорити оно што није истина. — Благо оном што умије да лаже. Уј. б. (коrа) обмањивати, намерно нетачно обавештавати. — Шта да радим, што да те лажем? Лаз. Л. 2. (на кога) неправично оптуживати, бедити, клеветати (кога). — Да не лажу један на другога. Вук.