Одредница

ла̑кат

мтом 3, стр. 155

ла̑кат

лакат

Стална адреса

Лема

лакат

Извор

том 3, стр. 155, редослед 8

  1. 1.а.

    (мн. ла̏ктови, ређе ла̑кти, ген. ла̏кто̄ва̄ и лака́та̄) анат. прегиб, зглоб на средини руке у коме се зглаба надлактица са подлактицом articulatio cubiti испупчење које чини тај зглоб.

    мн. — множинаген. — генитиванат. — анатомија
    — Господарству се хоће јаки лакти да се сљеме не поруши.
    Шен.
  2. 1.б.

    део рукава који покрива лакат руке: поцепани лактови.

  3. 2.

    фиг. саставак двају делова неког издуженог предмета који се спајају под неким углом, кутом; окука, завијутак (ходника, реке и сл.).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Кушмељ отиде другим лактом тријема.
    Мат.
    Ми смо учили колико река По има лактова.
    Нуш.
  4. 3.

    старинска мера за дужину (око 70—77 см); исп. аршин.

    исп. — испореди
    — Преда мном стајаше потпуна слика човјека, лакат отприлике велика.
    Јурк.
    У дубини од шест лаката ... могли су видети.
    Андр. И.
  5. 4.

    зидани потпорањ високих грађевина.

    architecture
    архит. — архитектура
    — Големи чардаци, подупрти извана широким потпорњима и лактима, који кано да су никли из станца камена.
    Кум.
  6. 5.

    палица у дечијој игри сличној клису. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински

Фразе

имати добре (јаке и сл.) лактове безобзирно се пробијати кроз живот; лактом мерити (одмеравати) незналачки, глупо процењивати; прогле дали (пропали) лактови рукави на лакту поцепани; проговориће на ~ никако не може ћутати, шутјети; радити до лаката радити много и тешко. — Радила би до лаката, само да се крава не прода.
Бен.
Изворни текст (OCR)
ла̑кат, -кта м (мн. ла̏ктови, ређе ла̑кти, ген. ла̏кто̄ва̄ и лака́та̄) 1. а. анат. прегиб, зглоб на средини руке у коме се зглаба надлактица са подлактицом articulatio cubiti; испупчење које чини тај зглоб. — фиг. Господарству се хоће јаки лакти да се сљеме не поруши. Шен. б. део рукава који покрива лакат руке: поцепани лактови. 2. фиг. саставак двају делова неког издуженог предмета који се спајају под неким углом, кутом; окука, завијутак (ходника, реке и сл.). — Кушмељ отиде другим лактом тријема. Мат. Ми смо учили колико река По има лактова. Нуш. 3. старинска мера за дужину (око 70—77 см); исп. аршин. — Преда мном стајаше потпуна слика човјека, лакат отприлике велика. Јурк. У дубини од шест лаката ... могли су видети. Андр. И. 4. архит. зидани потпорањ високих грађевина. — Големи чардаци, подупрти извана широким потпорњима и лактима, који кано да су никли из станца камена. Кум. 5. покр. палица у дечијој игри сличној клису. Вук Рј.