Одредница

ла̏кмусо̄вка

жтом 3, стр. 155

ла̏кмусо̄вка

лакмусовка

Лема

лакмусовка

Извор

том 3, стр. 155, редослед 23

  1. лакмус (1б). Бот. ла̀кнути и ла̏кнути, ла̏кне̄ сврш. безл (некоме) осетити олакшање, ослободити се тегобе.

    botany
    бот. — ботаника
    — Сва се била изгубила. Чисто јој лакну када дође у собу Ђуро.
    Матош
    Свима нам је лакнуло. Чол. ла̏ко (комп. ла̏кше̄ и ла̏кше) прил. на лак начин. 1. а. без муке, без напора, са лакоћом.
    — Лако је текла реч са уста Чупићевих.
    Вес.
    Тому је лако доскочити.
    Вел.
    б. брзо, зачас, сваког часа (кад је реч о околностима које омогућавају, изазивају неки догађај, доводе до нечега).
    — Каменита је улица стрма и лако се посклизнемо.
    Бег.
    в. добро, угодно, пријатно (кад се истиче одсуство тешкоћа у некој ситуацији или одсуство, лакши степен субјективних тегоба).
    — Вама је лако!
    — јави се млади учитељ.
    Ћип.
    Онај болесник се одморио и напио лимунаде, па му лакше.
    Андр. И.
    2. мало, незнатно, слабо (по јачини, интензитету).
    — Обе поле књиге лупише једна о другу и лако јој приклештише прст.
    Лаз. Л.
    Он пође да тражи партизане, који га лако рањена ... нађоше.
    Наз.
    3. а. успорено, полако.
    — Веља је устао па хода, час брже, час лакше.
    Ком.
    Воз је ушао лако с бијелом заставом дима.
    Фран.
    б. нечујно, тихо.
    — Кад му љуба у душеку спава, лако бего по одаји шеће.
    НПХ
    Говори лакше!
    Вас.
    4. неосетно, овлаш.
    — Сабља, златом и драгим камењем засута, лако је висила о танком појасу.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
ла̏кмусо̄вка ж бот. лакмус (1б). Бот. ла̀кнути и ла̏кнути, ла̏кне̄ сврш. безл. (некоме) осетити олакшање, ослободити се тегобе. — Сва се била изгубила. Чисто јој лакну када дође у собу Ђуро. Матош. Свима нам је лакнуло. Чол. ла̏ко (комп. ла̏кше̄ и ла̏кше) прил. на лак начин. 1. а. без муке, без напора, са лакоћом. — Лако је текла реч са уста Чупићевих. Вес. Тому је лако доскочити. Вел. б. брзо, зачас, сваког часа (кад је реч о околностима које омогућавају, изазивају неки догађај, доводе до нечега). — Каменита је улица стрма и лако се посклизнемо. Бег. в. добро, угодно, пријатно (кад се истиче одсуство тешкоћа у некој ситуацији или одсуство, лакши степен субјективних тегоба). — Вама је лако! — јави се млади учитељ. Ћип. Онај болесник се одморио и напио лимунаде, па му лакше. Андр. И. 2. мало, незнатно, слабо (по јачини, интензитету). — Обе поле књиге лупише једна о другу и лако јој приклештише прст. Лаз. Л. Он пође да тражи партизане, који га лако рањена ... нађоше. Наз. 3. а. успорено, полако. — Веља је устао па хода, час брже, час лакше. Ком. Воз је ушао лако с бијелом заставом дима. Фран. б. нечујно, тихо. — Кад му љуба у душеку спава, лако бего по одаји шеће. НПХ. Говори лакше! Вас. 4. неосетно, овлаш. — Сабља, златом и драгим камењем засута, лако је висила о танком појасу. Јакш. Ђ.