Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лакрдѝја̄ш

мтом 3, стр. 158

лакрдѝја̄ш

лакрдијаш

Лема

лакрдијаш

Извор

том 3, стр. 158, редослед 14

  1. 1.

    онај који збија лакрдије; неозбиљан човек.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — А људи се љуте, сматрајући га лакрдијашем с којим се не може озбиљно говорити.
    Андр. И.
  2. 2.а.

    писац лакрдија.

    — Проглашен некад готово лакрдијашем, Нушић се ... издиже као реалист вишег типа.
    Барац
  3. 2.б.

    глумац у лакрдији; шаљивац, засмејивач; дворска будала.

    — Ја сам лакрдијаш једне далеке сиромашне принцесе.
    Матош
Изворни текст (OCR)
лакрдѝја̄ш, -а́ша м пеј. 1. онај који збија лакрдије; неозбиљан човек. — А људи се љуте, сматрајући га лакрдијашем с којим се не може озбиљно говорити. Андр. И. 2. а. писац лакрдија. — Проглашен некад готово лакрдијашем, Нушић се ... издиже као реалист вишег типа. Барац. б. глумац у лакрдији; шаљивац, засмејивач; дворска будала. — Ја сам лакрдијаш једне далеке сиромашне принцесе. Матош.