ла̏лока

лалока

Лема

лалока

Извор

том 3, стр. 159, редослед 12

—
(обично мн.) вилица, чељуст губица, њушка.
мн. — множина
— Сијевну њему око. Задрхта лалока. Кол. И зар ће скотске лалоке погане нашим мрсом халапљиво масти ти?
Кул.

Изворни текст (OCR)

ла̏лока ж (обично мн.) вилица, чељуст; губица, њушка. — Сијевну њему око. Задрхта лалока. Кол. И зар ће скотске лалоке погане нашим мрсом халапљиво масти ти? Кул.