Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ла̀нути

сврштом 3, стр. 161

ла̀нути

ланути

Стална адреса

Лема

ланути

Извор

том 3, стр. 161, редослед 35

  1. 1.

    гласнути се, огласити се лавежом, залајати.

    — Пас лане тихо басом и устреми се на ланцу.
    Кал.
    Да неко из потаје не лане пушком?
    Вуков.
  2. 2.а.

    фиг. погрд. проговорити, прословити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно
    — Који то од вас лану да сам ја четник?
    Бан.
    Ако још нетко што лане, дат ћу га затворити у бувару!
    Бен.
  3. 2.б.

    несмотрено што изрећи, одати непромишљено неку тајну; исп. изланути се.

    исп. — испореди
    — Ко би знао гдје сам ја то лануо, гдје сам бубнуо?
    Ћоп.
    И пази, како ти рекох, да што не ланеш. Сим. па́нути, ла̑не̄ сврш. (безл.)
  4. 2.в.

    лакнути.

    — Дај, Анко, проговори, да ми гране из гласа твога сунце, да ми лане.
    Марк. Ф.
Изворни текст (OCR)
ла̀нути, ла̏не̄м сврш. 1. гласнути се, огласити се лавежом, залајати. — Пас лане тихо басом и устреми се на ланцу. Кал. фиг. Да неко из потаје не лане пушком? Вуков. 2. фиг. погрд. а. проговорити, прословити. — Који то од вас лану да сам ја четник? Бан. Ако још нетко што лане, дат ћу га затворити у бувару! Бен. б. несмотрено што изрећи, одати непромишљено неку тајну; исп. изланути се. — Ко би знао гдје сам ја то лануо, гдје сам бубнуо? Ћоп. И пази, како ти рекох, да што не ланеш. Сим. па́нути, ла̑не̄ сврш. (безл.) в. лакнути. — Дај, Анко, проговори, да ми гране из гласа твога сунце, да ми лане. Марк. Ф.