Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ла̏ставица

жтом 3, стр. 165

ла̏ставица

ластавица

Лема

ластавица

Извор

том 3, стр. 165, редослед 23

  1. 1.а.

    ласта. Терм.

    zoology
    зоол. — зоологија
  2. 4.

    фиr. хиn. онај који је веома брз (обично уз реч коњ).

    — Кад зајаших коња ластавицу и кад дођох агину шатору, сједи ага мрко под шатором.
    Огр.
    б. врста морске рибе која може летети изнад воде, риба полетуша модруља lXocoetus volitans.
    Рј. А.
  3. 2.

    део челног кућног зида који се обично завршава у виду троугла, трокута, забат.

    dialectal
    покр. — покрајински
  4. 3.

    рупа на главчини точка у коју се углављује жбица. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
ла̏ставица ж 1. зоол. а. ласта. Терм. 4. фиr. хиn. онај који је веома брз (обично уз реч коњ). — Кад зајаших коња ластавицу и кад дођох агину шатору, сједи ага мрко под шатором. Огр. б. врста морске рибе која може летети изнад воде, риба полетуша модруља lXocoetus volitans. Рј. А. 2. покр. део челног кућног зида који се обично завршава у виду троугла, трокута, забат. 3. покр. рупа на главчини точка у коју се углављује жбица. Вук Рј.