ла̏јати
лајати
Лема
лајати
Извор
том 3, стр. 154, редослед 3
- 1.
(имп. ла̂ј) несврш. одавати кратке одсечне гласове (о псу и сличним животињама).
— У страшној ноћи чуло се како лају лисице.
У ноћи снИјежној митраљез лаје.
Вихори црних сновиђења лају.
- 2.
фиг. погрд. причати, говорити; говорити ружно о некоме.
— Што не лајеш одмах ... него ћутиш?
Нека свијет лаје шта Хоће.
Фразе
док траје нек лаје док има нека се нештедице троши; ~ на звезде (на месец) 1) показивати немоћну срџбу на некога; 2) оштро критиковати све не уважавајући никога; не лаје куца села ради, него себе ради не прича он(а) то ради.других, него у властитом интересу; пас кој и много лај е не уј еда није опасан противник који много прети; пас лаје, ветар носи то причање не постиже циљ, не треба се обазирати на то причање.
Изворни текст (OCR)
ла̏јати, -је̄м (имп. ла̂ј) несврш. 1. одавати кратке одсечне гласове (о псу и сличним животињама). — У страшној ноћи чуло се како лају лисице. Дуч. фиг. У ноћи снИјежној митраљез лаје. Ћоп. Вихори црних сновиђења лају. Крл. 2. фиг. погрд. причати, говорити; говорити ружно о некоме. — Што не лајеш одмах ... него ћутиш? Дом. Нека свијет лаје шта Хоће. Шен.