лѐбдети
лебдети
Лема
лебдети
Извор
том 3, стр. 170, редослед 11
- 1.а.
ијек. лѐбдјети, несврш а. одржавати се у висинама (на истом месту).
— Високо је лебдио мјесец над Брдовцем.
Мали lуша срећно и блажено гледаше балон како мирно лебди у ваздуху.
- 1.б.
фиr. бити у неизвесном положају.
— За све време ... смо лебдели између мира и рата.
- 2.
фиг. (над ким) бдети, са највећом пажњом неговати, чувати некога.
— По сву ноћ лебди над њим, ка да му је рођена мајка.
Једина худа мати ... само лебдјела над њом.
- 3.
титрати, лелујати.
— Смијешак ... на уснама лебдио је попут руже.
Фразе
~ између живота и смрти бити тешко болестан, бити у смртној опасности; ~ између неба и земље сањарити, маштати не примећујући стварност око себе. — Лесковар немирно лебди између неба и земље. Марј. М.; ~ у ваздуху, зраку бити у неизвесности.
Изворни текст (OCR)
лѐбдети, -ӣм, ијек. лѐбдјети, несврш. 1. а. одржавати се у висинама (на истом месту). — Високо је лебдио мјесец над Брдовцем. Шен. Мали lуша срећно и блажено гледаше балон како мирно лебди у ваздуху. Срем. б. фиr. бити у неизвесном положају. — За све време ... смо лебдели између мира и рата. Јов. С. 2. фиг. (над ким) бдети, са највећом пажњом неговати, чувати некога. — По сву ноћ лебди над њим, ка да му је рођена мајка. Вес. Једина худа мати ... само лебдјела над њом. Мул. 3. титрати, лелујати. — Смијешак ... на уснама лебдио је попут руже. Новак.