лѐга̄в
легав QA: medium
Лема
легав
Извор
том 3, стр. 195, редослед 9
- 1.а.
(ши) сврш. заузети водораван положај, опружити се.
— Никица ... легао на земљу полеђице.
- 1.б.
спустити се, обично у постељу, ради спавања.
— У кући су већ сви легли на починак. Бен. фиr. Поноћ је прошла ... Треба нам лећи, снови моји стари.
- 2.
сместити се.
— У његову памет ... могла је да легне само једна мисао: иштетила га туђа земља.
- 3.
фиr. стишати се, смирити се, уминути.
— Тек под сами крај љета врелина се избјешње и леже.
- 4.
прел. ставити у постељу, положити некога. Жене га шчепаше за ноге и легоше га на кревет. Ако имаш срца, отвори гроб, уз Јулију ме легни. Богд.
mathematics - 5.
(по нечему, на нешто) распрострети се преко нечега, притиснути собом нешто, спустити се, распространити се по површини нечега.
— Најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу.
Опет је легла ноћ на моју̏ самотни кров.
- 6.
заћи (о Сунцу, Месецу).
— Месец је био легао за Видову гору.
- 7.
заложити се за нешто, потпуно се предати (нечему).
— То је стил једнога човека ... који је готов да легне сав за оно што каже.
- 8.
пасти у постељу због болести.
— Васић легне у постељӯ, ослабио и омршавио.
У Бечу јој се мати разболела и легла у један санаторијум.
- 9.
полегнути, повити се.4
— Коса добила сјај и легла у таласе који се сами од себе стварају.
- 10.
погинути, умрети.
— Када буде легло поколење моје, с њим ћу и ја лећи на крило Вардара. Цис.
Фразе
крв ће ~ биће мртвих (у тучи); лези, хлебу, да те једем ленштина, лењивац; ~ логом в. лежати логом, уз лог (изр.); ~ на посао прионути, својски се предати послу; ~ на руду покорити се, помирити се с нечим неизбежним макар колико неугодним, чему се раније противило. — Радикали неће лећи на руду. М-В.; ~ у памет (некоме) бити јасно, разумљиво. — Мени није могло лећи у памет како ... је мушко дијете старије од најугледније старице. Нам.; не лези, враже на несрећу, ето ти зла; ствар је легла ствар је заташкана, смирила се.
Пододреднице
непр. покр. спустити се у постељу.. — Дошавши доба спавања, легнем се и по обичају узмем књигу. Јурк
Изворни текст (OCR)
лѐга̄в(ши) сврш. 1. а. заузети водораван положај, опружити се. — Никица ... легао на земљу полеђице. Гор. б. спустити се, обично у постељу, ради спавања. — У кући су већ сви легли на починак. Бен. фиr. Поноћ је прошла ... Треба нам лећи, снови моји стари. Панд. 2. сместити се. — фиг. У његову памет ... могла је да легне само једна мисао: иштетила га туђа земља. Сиј. 3. фиr. стишати се, смирити се, уминути. — Тек под сами крај љета врелина се избјешње и леже. Андр. И. 4. прел. ставити у постељу, положити некога. Жене га шчепаше за ноге и легоше га на кревет. Мат. Ако имаш срца, отвори гроб, уз Јулију ме легни. Богд. 5. (по нечему, на нешто) распрострети се преко нечега, притиснути собом нешто, спустити се, распространити се по површини нечега. — фиг. Најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу. Лаз. Л. Опет је легла ноћ на моју̏ самотни кров. Тад. 6. заћи (о Сунцу, Месецу). — Месец је био легао за Видову гору. Андр. И. 7. заложити се за нешто, потпуно се предати (нечему). — То је стил једнога човека ... који је готов да легне сав за оно што каже. Јов. С. 8. пасти у постељу због болести. — Васић легне у постељӯ, ослабио и омршавио. Матош. У Бечу јој се мати разболела и легла у један санаторијум. Петр. В. 9. полегнути, повити се.4 — Коса добила сјај и легла у таласе који се сами од себе стварају. Андр. И. 10. погинути, умрети. — Када буде легло поколење моје, с њим ћу и ја лећи на крило Вардара. Цис.