ле̏ден
леден
Лема
леден
Варијанте
лѐден
Извор
том 3, стр. 175, редослед 11
- 1.
а који је од леда: ледени кристал, ~ санта.
— Ледени звончићи звецкају на репу лисице].
б. који је сав у леду, прекривен ледом:, ледени континент, ~ пространство.
— У времену када су глечери највише распрострањени били, највећи део Русије изгледаше као ледена пустиња.
- 2.
хладан као лед, врло хладан, студен: ~ ветар, ~ вода.
— Леден ме облије зној.
- 3.а.
фиг. који не одаје знакове живота, немира, непокретан, укочен.
— Ледени као кипови, војници су били на својим местима.
- 3.б.
који је без топлине, срдачности; непријатељски, злобан; безосећајан: ~ поглед, ~ тон.
— Тито се смијао леденим смијехом.
Он... спозна одједном ледену душу мира.
- 3.в.
који није у стању да осети или изазове узбуђење, који је без страсти, жара.
— И родила се таква! Стара, мртва, ледена, плачна.
- 3.г.
који изазива језу, зебњу.
— Низ друм се ширио леден шаnат;
— Ево усташа!
Изворни текст (OCR)
ле̏ден, -а, -о и лѐден, -ѐна, -ѐно 1. а. који је од леда: ледени кристал, ~ санта. — Ледени звончићи звецкају на репу лисице]. Донч. б. који је сав у леду, прекривен ледом:, ледени континент, ~ пространство. — У времену када су глечери највише распрострањени били, највећи део Русије изгледаше као ледена пустиња. Жуј. 2. хладан као лед, врло хладан, студен: ~ ветар, ~ вода. — Леден ме облије зној. Матош. 3. фиг. а. који не одаје знакове живота, немира, непокретан, укочен. — Ледени као кипови, војници су били на својим местима. Јак. б. који је без топлине, срдачности; непријатељски, злобан; безосећајан: ~ поглед, ~ тон. — Тито се смијао леденим смијехом. Новак. Он... спозна одједном ледену душу мира. Кркл. в. који није у стању да осети или изазове узбуђење, који је без страсти, жара. — И родила се таква! Стара, мртва, ледена, плачна. Станк. г. који изазива језу, зебњу. — Низ друм се ширио леден шаnат; — Ево усташа! Ћоп.