ле̏жао
лежао
Лема
лежао
Извор
том 3, стр. 178, редослед 11
- 1.а.
-а̄ло) несврш а. бити у водоравном положају ослањајући се телом на какву подлогу: ~ у постељи, ~ на трави, ~ болестан, ~ у рову, ~ мртав итд.
- 1.б.
боловати везан за постељу.
— Имао је везе са неком Енглескињом која га је, док је лежао пегави тифус, веома нежно неговала.
Млад је, али подбуо у лицV, би рекао да је лежао дугу бољу.
- 1.в.
бити сахрањен, почивати у гробу.
— Овде лежи владика црногорски; умро је а није дочекао да види спасење свога народа.
Лежи овдје заборављен човјек
— незнани борац.
- 2.а.
боравити у затвору, тамновати.
— Кад су га увели V ћелију у којој му је лежао син, Никола је проблиједио.
- 2.б.
проводити време неактивно, не радећи ништа, мирујући у месту.
— Више тједана лежаше та војска, не крећућ се с мјеста.
- 2.в.
не одвајати се од неког рада, капати над чим.
— Седам година је, кажу, лежао на другом издању свог Порфирогенита.
- 3.а.
бити оборен, положен на тло или какву подлогу; бити негде смештен, остављен (о различитим предметима).
- 3.б.
бити ван употребе, неискоришћен.
— Бити ће да су новци лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се позајмити насигурно коме сељанину.
Има приповедака] ... које су скупљене, али леже у рукопису.
- 3.в.
заузимати неко место, неки простор, простирати се, налазити се.
— Жељезничка станица lјеновац лежи у једном тјеснацу кроз који се пробија Ступчаница.
- 3.г.
постојати, бити присутан.
— Испољит ће се што лежи ... већ сада у свима нама.
- 4.
падати у део (као брига, задатак), зависити (од кога), почивати (на коме).
— Терет битке лежи на њему.
На Јелици је лежала читава кућа.
- 5.
герм. одговарати, погодовати.
— Некоме лежи један, другоме други начин играња.
Креација Мими је до данас остала њезина најбоља улога, јер јој управо прирођено добро лежи.
коме на срцу уживати чију велику наклоност; заокупљати чију пажњу, мисли, имати велику важсност за кога.
Фразе
~ на парама бити веома богат;
Изворни текст (OCR)
ле̏жао, -а̄ла, -а̄ло) несврш. 1. а. бити у водоравном положају ослањајући се телом на какву подлогу: ~ у постељи, ~ на трави, ~ болестан, ~ у рову, ~ мртав итд. б. боловати везан за постељу. — Имао је везе са неком Енглескињом која га је, док је лежао пегави тифус, веома нежно неговала. Вас. Млад је, али подбуо у лицV, би рекао да је лежао дугу бољу. Мул. в. бити сахрањен, почивати у гробу. — Овде лежи владика црногорски; умро је а није дочекао да види спасење свога народа. Нен. Љ. Лежи овдје заборављен човјек — незнани борац. Хорв. 2. а. боравити у затвору, тамновати. — Кад су га увели V ћелију у којој му је лежао син, Никола је проблиједио. Хорв. б. проводити време неактивно, не радећи ништа, мирујући у месту. — Више тједана лежаше та војска, не крећућ се с мјеста. Том. в. не одвајати се од неког рада, капати над чим. — Седам година је, кажу, лежао на другом издању свог Порфирогенита. Матош. 3. а. бити оборен, положен на тло или какву подлогу; бити негде смештен, остављен (о различитим предметима). б. бити ван употребе, неискоришћен. — Бити ће да су новци лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се позајмити насигурно коме сељанину. Ћип. Има приповедака] ... које су скупљене, али леже у рукопису. Поп. П. в. заузимати неко место, неки простор, простирати се, налазити се. — Жељезничка станица lјеновац лежи у једном тјеснацу кроз који се пробија Ступчаница. Чол. г. постојати, бити присутан. — Испољит ће се што лежи ... већ сада у свима нама. Наз. 4. падати у део (као брига, задатак), зависити (од кога), почивати (на коме). — Терет битке лежи на њему. Ћоп. На Јелици је лежала читава кућа. Поп. Ј. 5. герм. одговарати, погодовати. — Некоме лежи један, другоме други начин играња. СТ. Креација Мими је до данас остала њезина најбоља улога, јер јој управо прирођено добро лежи. Обз. 1932.