Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лежѐћив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 178

лежѐћив

лежећив

Стална адреса

Лема

лежећив

Извор

том 3, стр. 178, редослед 19

  1. —

    који је у лежећем положају, који лежи.

    — На Штитарца Турци долећеше, лежећива да га посијеку.
    Вук
    Рј. лежѐћке̄, лѐже̄ћке̄ и лежѐћки, лѐже̄ћки прил. у лежећем ставу, лежећи.
    — Педагог лежећке шапуће Младену.
    Божић
    Он ме погледа наједном убојито, онако лежећки.
    Кос.
Изворни текст (OCR)
лежѐћив, -а, -о који је у лежећем положају, који лежи. — На Штитарца Турци долећеше, лежећива да га посијеку. Вук Рј. лежѐћке̄, лѐже̄ћке̄ и лежѐћки, лѐже̄ћки прил. у лежећем ставу, лежећи. — Педагог лежећке шапуће Младену. Божић. Он ме погледа наједном убојито, онако лежећки. Кос.