лѐкција
лекција
Лема
лекција
Извор
том 3, стр. 181, редослед 5
- 1.а.
(ген. мн. ле̏кцӣја̄) лат. 1 шк. наставна јединица у обуци и уџбеницима, део ш солског градива које се прелази у току јед, ж часа, сата; задато градиво, задатак, зодаћа.
— После таквог увода започела се лекција.
Стаде да прича оним истим нагласком као да изговара лекцију пред учитељем.
- 1.б.
наставни час, сат.
— Само реци ријеч, па ћеш добити доста лекција за гласовир, за француски ... и то у добрим кућама.
- 2.
поука која се добија из неког неугодног искуства; опомена.
— Човјек мора због тебе да од ових простака ... слуша лекције.
- 3.
кат. одломак из црквених књига (из Библије) који се чита или пева за време мисе; исп. лекционар.
Фразе
извући лекцију од кога бити укорен, изгрђен; (о)читати, (о)држати, дати, давати лекцију коме (у)корити, (из)грдити (кога).
Изворни текст (OCR)
лѐкција ж (ген. мн. ле̏кцӣја̄) лат. 1. шк. а. наставна јединица у обуци и уџбеницима, део ш солског градива које се прелази у току јед, ж часа, сата; задато градиво, задатак, зодаћа. — После таквог увода започела се лекција. Марк. Св. Стаде да прича оним истим нагласком као да изговара лекцију пред учитељем. Шуб. б. наставни час, сат. — Само реци ријеч, па ћеш добити доста лекција за гласовир, за француски ... и то у добрим кућама. Шен. 2. поука која се добија из неког неугодног искуства; опомена. — Човјек мора због тебе да од ових простака ... слуша лекције. Крл. 3. кат. одломак из црквених књига (из Библије) који се чита или пева за време мисе; исп. лекционар.