Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лему́ри

мтом 3, стр. 182

лему́ри

лемури

Лема

лемури

Извор

том 3, стр. 182, редослед 22

  1. 1.

    мн. (јд. лѐмӯр, -у́ра) мит духови умрлих код старих Римљана, сабласти, авети.

    мн. — множинајд. — једнина
  2. 2.

    подред полумајмуна, већином кратких руку а дугачких ногу lenuriaae. Терм.

    zoology
    зоол. — зоологија
  3. 4.

    ле̑н, ле́на, ле́но, ијек. ли̏јен (одр. ле̑нӣ, -а̄, -о̄; комп.

    ијек. — ијекавскиодр. — одређени вид придевакомп. — компаратив
Изворни текст (OCR)
лему́ри м мн. (јд. лѐмӯр, -у́ра) 1. мит. духови умрлих код старих Римљана, сабласти, авети. 2. зоол. подред полумајмуна, већином кратких руку а дугачких ногу lenuriaae. Терм. 4. ле̑н, ле́на, ле́но, ијек. ли̏јен (одр. ле̑нӣ, -а̄, -о̄; комп.