ле́нити
ленити
Лема
ленити
Извор
том 3, стр. 183, редослед 12
- в.
ијек. лијѐнити, несврш в. ленствовати, ленчарити.
dialectal— Иду сами на мрнарицу, јер им је милије лијенити по бродовима него дома земљу копати.
Пододреднице
1. постајати лен, препуштати се лености; ленствовати, ленчарити. — Воли и она да се помало лени после ручка, и нервозна је кад је неко трза из тог починка. Поп. Ј. 2. споро се одлучивати на што, оклевати. — Дао јој је још једну ћушку, па онда још једну, све као лијенећи се. Божић
Изворни текст (OCR)
ле́нити, ле̂нӣм, ијек. лијѐнити, несврш покр. в. ленствовати, ленчарити. — Иду сами на мрнарицу, јер им је милије лијенити по бродовима него дома земљу копати. Љуб.