Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ле́но

стом 3, стр. 183

ле́но

лено

Лема

лено

Етимологија

German

Извор

том 3, стр. 183, редослед 17

  1. —

    земља, посед који је у доба феудалигма племић добијао од владара на доживотно и условно, увјетно уживање, феуд. лено̀вати, лѐнује̄м, ијек. лењо̀вати, несврш. в. ленствовати.

    historydialectal
    ист. — историјски, историјаијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголпокр. — покрајинскив. — (после броја) век
    — Научио је да се не ваља леновати.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
ле́но с нем. ист. земља, посед који је у доба феудалигма племић добијао од владара на доживотно и условно, увјетно уживање, феуд. лено̀вати, лѐнује̄м, ијек. лењо̀вати, несврш. покр. в. ленствовати. — Научио је да се не ваља леновати. Вес.