ле̑п
леп, лијеп QA: medium
Лема
леп
Варијанте
лијеп, ли̏јеп
Извор
том 3, стр. 184, редослед 33
- 1.
(лок. ле́пу; мн ле́пови) смеса од креча, песка и воде или сличног састава, којом се при зидању спајају опеке или камен и облепљују зидови, жбука, малтер.
— Опао креч и леп са кућа.
Метну онамо пол сира тврђег него лијеп.
Ја сам све моје приповијести видио и доживио ... измишљен је само онај лијеп који ... једну особу са другом умјетнички веже.
- 2.
в. лепак. Р-К Реч. ле̑п?, ле́па, ле́по, ијек. ли̏јеп, (одр. ле̑пӣ, -а̄, -о̄; комп. ле̏пшӣ, -а̄, -е̄)
- 1.а.
који се одликује складношћу, правилношћу облика, састава, сразмера, пријатан, угодан за гледање: ~ девојка, ~ кућа, ~ слика, ~ прозор, ~ ход итд.
- 1.б.
који оставља пријатан утисак, који се угодно доима чула, осећања, који се одликује унутрашњим складом, савршенством; дубок, добро пронађен:
стих, ~ музика, ~ песма. — Песма која у нама не узбуди чисто, лепо осећање, није лепа лирска песма. Поп. Б. Одржа говор пун лијепих и разборитих мисли. Јонке.
- 1.в.
ведар, миран, без непогода: време, ~ дан. 2. испуњен срећним догађајима, срећан: лепи дани детињства, најлепше године, најлепше доба живота.
- 3.
а. срећан, повољан, пожељан: ~ новост.
Доноси вам лепу вест. Ћос. Д. б. успешно остварен, изведен, нађен: ~ погодак, успех, ~ решење. в. погодан за одређену употребу; који пружа добре могућности, подесан, згодан. — Стрефила се лепа вода, те се ја жестоко искупам. Срем. ВИди сваки да је у том раздобљу лијепа прилика за отмицу. Том.
- 4.
а. који се одликује квалитетом; добро справљен, укусан: храна.
Понео је разних понуда ... а нарочито лепа дувана. Дом. Лијепа нам постави јела. М-И. б. који је у добром стању, добро очуван. — Док је руку и лијепога здравља, увијек ће се спечалити корица хљеба. Ћоп. в. који је на цени, који се уважава; пожељан, позитиван ~ име. — Оба млада козака убрзо изиђоше на леп глас код козака. Глиш. Чак ни младићеве лепе стране ... смелост, несебичност ... нису могле да привуку Давила. Андр. И. 5.а. који се одликује вредношћу, вредан, користан. — Учини заиста лијепу услугу нашој књижевности. КХ 193б. б. који се одликује достигнутим ступњем, величином, количином; замашан: достићи лепу старост, ~ комад, ~ износ, ~ сума. — Одгојио је]... још лијеп број онаквих волова. Кол. Дао је и својих лијепих десет хиљада круна за ратни зајам. И. 6. а. благ, добар, питом: ~ нарав. — Честити Лазар био је човјек лијепе ћуди. Мул. б. љубазан, учтив, коректан; пријатељски, благонаклон: ~ реч. — Изборни суд прво ће покушати да стране на леп начин изравна. Лапч. Од неког времена све је пошло суноврат. Нико никога не гледа лијепим оком. Мат. в. (у инстр. јд., у прилошкој служби) на пријатељски начин, љубазно, без принуде, притиска. — Видео сам да лепим нећу ништа постићи. Дав. Изведите га с лијепим напоље! Шов. г. са избледелим значењем, у формулама за љубазно, учтиво саобраћање: хвала ~, са најлепшим поздравом. — ир. Најљепша хвала на таквом водном официру. Јонке. 7. разг. као атрибут без одређеног значења (ради постизања пластичности приповедања, каткад ир.): једног лепог дана. — Мој лијепи стриц окренуо циле-миле.
Фразе
далеко му (им итд.) лепа кућа не желим никакав однос с њим (с њима итд.); за чије лепе очи (ра дити, мучити се и сл.) ир. без награде, не постижући корист (мучити се, радити); ни лепе ни ружне без речи, бе: икаквог узајамног односа. — Нит су се много мијешали ни свађали, нијесу имали »ни лијепе ни ружне«. Ћоп.; с добра и с лепа на леп начин, споразумно. — Миха је] ... стао самостално трговати ... одијеливши се с добра и с лијепа од гавана. Ков. А.; све лепше и лепше, све лепше од лепшег ир. све горе и горе. ле̏пак, ле̏пка, ле̏пко, ијек. ље̏пак, необ. в. лепљив. — Крв је црвена и леnка.
Изворни текст (OCR)
ле̑п1, ијек. ли̏јеп, м (лок. ле́пу; мн. ле́пови) 1. смеса од креча, песка и воде или сличног састава, којом се при зидању спајају опеке или камен и облепљују зидови, жбука, малтер. — Опао креч и леп са кућа. Срем. Метну онамо пол сира тврђег него лијеп. Вел. фиг. Ја сам све моје приповијести видио и доживио ... измишљен је само онај лијеп који ... једну особу са другом умјетнички веже. Коз. Ј. 2. в. лепак. Р-К Реч. ле̑п?, ле́па, ле́по, ијек. ли̏јеп, (одр. ле̑пӣ, -а̄, -о̄; комп. ле̏пшӣ, -а̄, -е̄) 1. а. који се одликује складношћу, правилношћу облика, састава, сразмера, пријатан, угодан за гледање: ~ девојка, ~ кућа, ~ слика, ~ прозор, ~ ход итд. б. који оставља пријатан утисак, који се угодно доима чула, осећања, који се одликује унутрашњим складом, савршенством; дубок, добро пронађен: