Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лепѐтав

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 186

лепѐтав

лепетав

Лема

лепетав

Извор

том 3, стр. 186, редослед 14

  1. а.

    који потиче од лепетања, праћен лепетом, испуњен лепетом.

    — У тмини без звијезда, лепетавом шуму лијегања чавки ... тихо свјетло имало је нешто пријатна.
    Сим.
  2. б.

    који лепеће, који се лелуја, лепршав.

    — Он је и надаље остао да се грије ... загледан у вјечито лепетаво крило пламена.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
лепѐтав, -а, -о а. који потиче од лепетања, праћен лепетом, испуњен лепетом. — У тмини без звијезда, лепетавом шуму лијегања чавки ... тихо свјетло имало је нешто пријатна. Сим. б. који лепеће, који се лелуја, лепршав. — Он је и надаље остао да се грије ... загледан у вјечито лепетаво крило пламена. Ћоп.