Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лепорѐчиво̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 188

лепорѐчиво̄ст

лепоречивост

Лема

лепоречивост

Извор

том 3, стр. 188, редослед 2

  1. —

    ијек. љепорјѐчиво̄ст, ж особина онога који је лепоречив, вештина лепог причања.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Из ... пјесме бије унутарња хладноћа, коју не могу прикрити ... никаква љепорјечивост и домишљатост. Комб. Са уживањем и слашћу у лепоречивости описао је до детаља невестинску одећу.
    Глиг.
Изворни текст (OCR)
лепорѐчиво̄ст, -ости, ијек. љепорјѐчиво̄ст, ж особина онога који је лепоречив, вештина лепог причања. — Из ... пјесме бије унутарња хладноћа, коју не могу прикрити ... никаква љепорјечивост и домишљатост. Комб. Са уживањем и слашћу у лепоречивости описао је до детаља невестинску одећу. Глиг.