Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лепо̀та

жтом 3, стр. 188

лепо̀та

лепота, љепота

Лема

лепота

Варијанте

љепота, љепо̀та

Извор

том 3, стр. 188, редослед 7

  1. 1.

    особина, својство онога што је лепо, складност, савршенство; утисак, дојам, естетско доживљавање онога што је лепо: женска ~, ~ мора, ~ покрета.

    — Богатство техничких радњи ... и духовите варијанте ... дају љепоту ... игри.
    Ват.
    Усахну један од најблаготворнијих врутака љепоте.
    Матош
  2. 2.а.

    оно што је веома лепо, дивно, привлачно а. веома лепа особа (обично женска).

    — Љђепота је наша Анка.
    Прер.
    Драгојло ми личаше на мене ... Па ми Миљко био лепота! Па ми Милош био лепота!
    Вукић.
  3. 2.б.

    веома леп предмет, уметнички производ, украс или сл.; лепо место (предео, облик рељефа, хидрографски детаљ и др.) у природи: природне лепоте, лепоте Јадрана.

    сл. — сличнодр. — друго
    — Кијево, пештерску лавру и њене лепоте ... не могу описати.
    Нен. М.
  4. 3.

    добро, изобиље, благостање.

    — Јесте, овдје те чека крива босанска бразда и фратарска мука ... а с друге стране, може бити, колај и свака љепота.
    Андр. И.
  5. 4.

    (у атрибутској служби, најчешће уз реч девојка) веома лепа.

    — Он доведе момче из горице, те га води лепоти девојци.
    Кост. Л.
    Госпој до гласовира бијаше љепота жена.
    Шен.
  6. 5.

    (у прилошкој служби, обично појачано речима: једна, права и сл.) веома пријатно, дивно.

    сл. — слично
    — Ноћу је једна лепота слушати жабе.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
лепо̀та, ијек. љепо̀та, ж 1. особина, својство онога што је лепо, складност, савршенство; утисак, дојам, естетско доживљавање онога што је лепо: женска ~, ~ мора, ~ покрета. — Богатство техничких радњи ... и духовите варијанте ... дају љепоту ... игри. Ват. Усахну један од најблаготворнијих врутака љепоте. Матош. 2. оно што је веома лепо, дивно, привлачно а. веома лепа особа (обично женска). — Љђепота је наша Анка. Прер. Драгојло ми личаше на мене ... Па ми Миљко био лепота! Па ми Милош био лепота! Вукић. б. веома леп предмет, уметнички производ, украс или сл.; лепо место (предео, облик рељефа, хидрографски детаљ и др.) у природи: природне лепоте, лепоте Јадрана. — Кијево, пештерску лавру и њене лепоте ... не могу описати. Нен. М. 3. добро, изобиље, благостање. — Јесте, овдје те чека крива босанска бразда и фратарска мука ... а с друге стране, може бити, колај и свака љепота. Андр. И. 4. (у атрибутској служби, најчешће уз реч девојка) веома лепа. — Он доведе момче из горице, те га води лепоти девојци. Кост. Л. Госпој до гласовира бијаше љепота жена. Шен. 5. (у прилошкој служби, обично појачано речима: једна, права и сл.) веома пријатно, дивно. — Ноћу је једна лепота слушати жабе. Срем.