лѐпљиво̄ст
лепљивост QA: medium
Лема
лепљивост
Извор
том 3, стр. 187, редослед 5
- 1.а.
ијек. љѐпљиво̄ст, ж особина онога што е ленљиво ле̑по, ијек. ли̏јепо, (комп. ле̏пше̄ и ле̏nше) прил. а. на леп начин, складно, успешно, добро; пријатно, привлачно, угодно:
играти, ~ изгледати, ~ говорити. — Вечер бит ћс топла и јасна, можемо најљепше овдје чекати. Том. ир. Немој да се он случајно опет јави, онда ћеш се лепо провести. Јак.
- 1.б.
(уз. гл. молити, захваљивати и сл.) љубазно, учтиво (са избледелим значењем, као форма друштвеног опхођења).
Зар ви, молићу лепо, ако смем питати, убијате Турке? Дом.
- 2.
(при исказивању сагласности, пристанка) добро, па нека, у реду.
Лепо — рече ... чиновник примајући ... Станину молбу. Шуб.
- 3.
а. јасно, добро.
Видела је лепо како је поп-Спира ушао у кућу. Срем.; Одавде лијепо видим... перивој ... цесту. Јел. б. (за појачано инсистирање на неком исказу) управо, просто, чисто. — Баш му лепо стаде реч у грлу, колико му би жао. Глиш. Изашле и на сокак, па лијепо насред пута свађају се у оном блату. Ивак.
- 4.
у великој мери, доста, знатно.
Мјесец је лијепо одскочио.
Фразе
не гледати се ~ бити у затегнутим односима; све је то ~ и красно макар све било тако, то не мења ствар (одговор ономе чији се разлози не примају); што е најлепше најчудније је, највише изненађује.
Изворни текст (OCR)
лѐпљиво̄ст, -ости, ијек. љѐпљиво̄ст, ж особина онога што е ленљиво. ле̑по, ијек. ли̏јепо, (комп. ле̏пше̄ и ле̏nше) прил. 1. а. на леп начин, складно, успешно, добро; пријатно, привлачно, угодно: