Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

лѐпљив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 187

лѐпљив

лепљив

Лема

лепљив

Извор

том 3, стр. 187, редослед 4

  1. —

    ијек. љѐпљив на (у) коме има лепка; који се лепи.

    ијек. — ијекавски
    — Угодна је била дебела жута прашина, врућа и љепљива. Кол. фиг. Капље стреха, таложи се густи, лепљиви мрак јесени.
    Бар.
Изворни текст (OCR)
лѐпљив, -а, -о, ијек. љѐпљив на (у) коме има лепка; који се лепи. — Угодна је била дебела жута прашина, врућа и љепљива. Кол. фиг. Капље стреха, таложи се густи, лепљиви мрак јесени. Бар.