Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ле̏цати

несврштом 3, стр. 196

ле̏цати

лецати

Стална адреса

Лема

лецати

Извор

том 3, стр. 196, редослед 7

  1. 1.

    трзати се од непријатног, неугодног изненађења, штрецати; осећати ледене трнке од страха или од бола; исп. летка.

    исп. — испореди
    — Од љубе његве ја се лецам.
    Марк. Ф.
  2. 2.

    клонити се, уклањати се. Стев. ле́цати (се), ле̑ца̄м (се) несврш. једва се кретати од малаксалости, вући се; бити болешљив, куњати.

    dialectal
    покр. — покрајинскинесврш. — несвршени глагол
    — И тако леца човек, леца, па најзад ... испусти ... душу.
    Дом.
    Једва се мало придиже, али се и после дуго лецао и најпосле умро.
    Глиш.
Изворни текст (OCR)
ле̏цати се, -а̄м се несврш. 1. трзати се од непријатног, неугодног изненађења, штрецати; осећати ледене трнке од страха или од бола; исп. летка. — Од љубе његве ја се лецам. Марк. Ф. 2. покр. клонити се, уклањати се. Стев. ле́цати (се), ле̑ца̄м (се) несврш. једва се кретати од малаксалости, вући се; бити болешљив, куњати. — И тако леца човек, леца, па најзад ... испусти ... душу. Дом. Једва се мало придиже, али се и после дуго лецао и најпосле умро. Глиш.