лѐшча̄р
лешчар
Лема
лешчар
Извор
том 3, стр. 197, редослед 26
- в.
ијек. љѐшча̄р, м в. лескар.
— Избио је у расвит из љешчара и рече да тражи Вукалицу Марковића. Лал. ли речца 1. упитна
- а.
најчешиће иза облика презента глагола јесам и глагола хтети, а и иза сваког глагола.
— Јесте ли ми род, сирочићи мали?
Упиташе Аксињу хоће ли да се врати мужу.
- б.
иза везника »да« а испред глагола.
— Да ли знате где је то?
- в.
иза других везника и других упитних речи.
— Где ли ћу на ноћиште?
Када ли ћу доћи по дјевојку? Колико ли повести сватова?
Мени ли кажеш?
На Петра ли чекаш? Рад.
- д.
Д. Пред кућом ли се стоји по киши? Вес. 2. намерна, између делова по облику негативног потенцијала.
— Онда и трећи син пође у лов не би ли браћу наuiао. Н. прип.
3. погодбена иза почетне речи или синтагме у реченици: ако.
— Нећете ли по реду и закону, има у овој земљи и окружни суд.
Још једаред ли неко покуша да окрене леђа Немцима, ја ћу га стрељати. Ћос.
- д.
Д. Знао сам], убацим ли коју неодлучну, она ће... да распреда даље. Креш. 4. раставна, иза речи на коју се односи: или, да ли.
— Прије двије, три ли године ... синчић Мустафа салети ... да га пошаље у руждију.
Магла ли је, киша ли је ... или сенка од облака.
5. модална, иза речи којом се означава субјективан однос према ономе што се њом каже (увереност у то, сигурност, интензитет и сл.), а испред поновљене исте те речи.
— Суреп само уздигао обрве па коси ли коси.
Киша лије ли лије.
Бежи, угурсузе, те ли угурсузе један!
6. с узвичним карактером, за изражавање расположења: чуђења, дивљења.
— Па га овако и слушаш и гледаш, мајко ли мила!
7. за изражавање супротности: пак.
— Колико је он од тоrа Турцима давао, колико ли је њему остало, то се ... није могло дознати.
Рј. Ако ли умре?
Пре него ли умрем.
Изворни текст (OCR)
лѐшча̄р, -а́ра, ијек. љѐшча̄р, м в. лескар. — Избио је у расвит из љешчара и рече да тражи Вукалицу Марковића. Лал. ли речца 1. упитна а. најчешиће иза облика презента глагола јесам и глагола хтети, а и иза сваког глагола. — Јесте ли ми род, сирочићи мали? Јакш. Ђ. Упиташе Аксињу хоће ли да се врати мужу. Моск. б. иза везника »да« а испред глагола. — Да ли знате где је то? Стев. в. иза других везника и других упитних речи. — Где ли ћу на ноћиште? Креш. Када ли ћу доћи по дјевојку? Колико ли повести сватова? НП Вук. Мени ли кажеш? Ћор. На Петра ли чекаш? Рад. Д. Пред кућом ли се стоји по киши? Вес. 2. намерна, између делова по облику негативног потенцијала. — Онда и трећи син пође у лов не би ли браћу наuiао. Н. прип. Вук. 3. погодбена иза почетне речи или синтагме у реченици: ако. — Нећете ли по реду и закону, има у овој земљи и окружни суд. Коч. Још једаред ли неко покуша да окрене леђа Немцима, ја ћу га стрељати. Ћос. Д. Знао сам], убацим ли коју неодлучну, она ће... да распреда даље. Креш. 4. раставна, иза речи на коју се односи: или, да ли. — Прије двије, три ли године ... синчић Мустафа салети ... да га пошаље у руждију. Мул. Магла ли је, киша ли је ... или сенка од облака. Каш. 5. модална, иза речи којом се означава субјективан однос према ономе што се њом каже (увереност у то, сигурност, интензитет и сл.), а испред поновљене исте те речи. — Суреп само уздигао обрве па коси ли коси. Вес. Киша лије ли лије. НК 1946. Бежи, угурсузе, те ли угурсузе један! Шуб. 6. с узвичним карактером, за изражавање расположења: чуђења, дивљења. — Па га овако и слушаш и гледаш, мајко ли мила! Сиј. 7. за изражавање супротности: пак. — Колико је он од тоrа Турцима давао, колико ли је њему остало, то се ... није могло дознати. Вук Рј. Ако ли умре? Р-К Реч. Пре него ли умрем. Р-К Реч.