лећа̀ив
лећаив
Лема
лећаив
Извор
том 3, стр. 195, редослед 3
- —
који има по телу (обично по лицу) леће, пеге, пегав.
dialectal— Иван је гледао њену главу ... и њено разборито лећаиво лице.
Изворни текст (OCR)
лећа̀ив, -а, -о покр. који има по телу (обично по лицу) леће, пеге, пегав. — Иван је гледао њену главу ... и њено разборито лећаиво лице. Десн.