лѐће̄ње
лећење
Лема
лећење
Извор
том 3, стр. 195, редослед 8
- —
гл. им. од летети и летјети ле́ћи, ле́же̄м (3. л. мн. ле́гӯ) несврш. десет. Љуб.
иСI. Ллетење. изводити пилиће лежећи на јајима (о живини и птицама). — То је ипак превише као да мени кокоши новац легу. Коз. Ј. фиг. Пара се тростручила ... а дукат легао
Пододреднице
1. доносити на свет младе полагањем јаја. — Поче гонити кокоши ... Ти си матора, легла си се дванаест пута; ајд! Вес. У трави се љуте змије легу. НП Вук. 2. долазити на свет лежењем. — фиг. Тиња под пепелом и леже се нешто ново, друкчије од досадашњег. Цвиј. лѐћи, ле̏же̄м и ле̏гне̄м (3. л. мн. ле̏гӯ и ле̏гнӯ; аор. лѐгох, лѐже и ле̏же, лѐгrосмо; имп. ле̏зи; р. прид. ле̏гао, лѐгла, лѐгло; прил. пр
Изворни текст (OCR)
лѐће̄ње с гл. им. од летети и летјети; иСI. Ллетење. ле́ћи, ле́же̄м (3. л. мн. ле́гӯ) несврш. изводити пилиће лежећи на јајима (о живини и птицама). — То је ипак превише као да мени кокоши новац легу. Коз. Ј. фиг. Пара се тростручила ... а дукат легао десет. Љуб.