Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ли̏бидо

мтом 3, стр. 199

ли̏бидо

либидо

Лема

либидо

Етимологија

Latin

Извор

том 3, стр. 199, редослед 4

  1. 1.

    полни нагон, пожуда, путеност ли́бити се, ли̑бӣм се несврш. 1. стидети се; устручавати се, устезати се, снебивати се.

    несврш. — несвршени глагол
    — Али се либи њених чланова као људи гејачких.
    Матош
    Дјевојке су се у почетку либиле да се у колу уХвате до Ремзије, муслимана.
    Ћоп.
  2. 2.

    прилазити тихо, привлачити се.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Видите ли лијепе ноћи, чуо би и лисицу да се либи кад не би било овога шкрипања.
    Шимун.
Изворни текст (OCR)
ли̏бидо м лат. полни нагон, пожуда, путеност. ли́бити се, ли̑бӣм се несврш. 1. стидети се; устручавати се, устезати се, снебивати се. — Али се либи њених чланова као људи гејачких. Матош. Дјевојке су се у почетку либиле да се у колу уХвате до Ремзије, муслимана. Ћоп. 2. покр. прилазити тихо, привлачити се. — Видите ли лијепе ноћи, чуо би и лисицу да се либи кад не би било овога шкрипања. Шимун.